Alex

Ovi u mojoj kompaniji poceli opasno da eksperimentisu. Hoce da uvedu rad od kuce. Priznajem, ideja mi se dopada. Vec postoji pilot project, pa sam se prijavio. A hoce li da me uzmu?

Nameravah da se molim nekom svecu, ali gle nevolje, nijedan svetac nije zastitnik ekonomista. Mislim da znam zasto. Nasa struka je najstariji zanat na svetu, stariji od prostitucije. Ne doduse u Katolicizmu, ali ako je pre postanja sveta, postojao haos, njega su mogli napraviti samo ekonomisti.
Katolicka enciklopedija navodi da je zastitnik trgovaca Franja Asiski, obrazovanih ljudi uopste Toma Akvinski, a naucnika Albert Veliki.

Sad, nisam trgovac u prostom smislu reci, obrazovan, i to je veliko pitanje, a da je ekonomija bas nauka, nije.
Kako sve treba da se odvija uz pomoc kompjutera ipak ispada da je Albertus Magnus onaj pravi. A, da ne gresim, ovu vec ionako gresnu dusu, covek je nastojao da uspostavi harmonicnu koegzistenciju nauke i vere.

Slavi se 15 novembra. Ako me ukljuce u projekt, obecavam da cu postiti na taj dan.

Puno sreće Alex!

Ovaj naslov je neka vrsta mog pokusaja da prevedem smisao predavanja koje sam slusao pre par nedelja. Ovo mesto gde zivim i ova ulica gde stanujem sve vise me podseca na ABC seriju Desperate Housewives. S jednom razlikom, lokalna populacija ima neke "intelektualne" aspiracije pa imam sansu da svake nedelje slusam najrazlicitija misljenja s tribine naseg Community Hall-a. Uglavnom, trenutno imamo gostujuceg eksperta za blogove i uopste internet zajednice. Covek je gostujuci profesor psihologije na UCLA, a ovde je par meseci "u gostima" kod rodjene zene i dece, a njegova serija predavanja bavi se "epistemologijom virtualnih  zajednica i psihologijom virtualne egzistencije". Normalno, citava stvar je krajnje pojednostavljena za opsti nivo publike, ali je ipak interesantna. Glavna teza je da internet tehnologija omogucava kontrolisan ulazak u psihoticku stvarnost, a u stvari predstavlja sekularni izraz ljudske potrebe da ispituje granice metasocijalnog iskustva. Kao praktican Amer, on uglavnom sve predstavlja kroz primere stvarnih blog ovisnika, a to je, bar za mene neopisivo smesno. Hor u antickoj tragediji u ovom slucaju zamenjen je grupom virtualnih prijatelja ili neprijatelja, koja predstavljajuci potpuno amorfnu ili statisticku masu moralnih i spiritualnih vrednosti odslikava, ne opstu recepciju svetosti neizrecivog nego puki konformizam prosecnog. Do katarzicnog iskustva nikad se ne dolazi, nego ucesnik blog rituala obicno pada na jos nizi nivo obmane koju je izvorno nastojao da prozre.
Zanimljivo je da on poziciju hijerofanta vidi u samoj tehnologiji koja nema ulogu po sebi, vec samo omogucava da se sva besmislica odrzava. Drugim recima ne pokazuje sveto, nego nemogucnoscu da to uradi, implicira da i ne postoji. U mojoj interpretaciji njegov bloger, u stvari neki statisticki bloger je neka vrsta Stefice Cvek u raljama potpuno transparentne fikcije. Ne da niko nece da je kara, iako to obecava nego jednostavno i ne postoji. Ili, kako on kaze, virtualna komunikacija je negacija postojanja.

... "virtualna komunikacija je negacija postojanja". ??? Dakle, svi oni pesnici sto su se medjusobno poznavali samo kroz poeziju i koji su pozeleli da udaljenost bliske im duse premoste pismima su zapravo negirali postojanje?

Ne, ti pesnici su bili ono sto jesu, dakle stvarni. Pod virtualnom komunikacijom on podrazumeva interakciju osoba koje se predstavljaju u potpuno laznom svetlu. Tvrdi da to radi preko 90% blogera u Americi.

Neka je i 90%, ali zbog onih 10% ne bi trebalo uopstavati stvari. Samo moje razmisljanje...

U subotu sam prvi put u zivotu poljubio pravu plavusu. Poljubio sam je i juce i danas, a ljubicu je i sutra. Zove se Dona, udovica je, ima plave oci, 29 godina, radi u banci i ima petogodisnju curicu. U cetvrtak mi je donela pitu s tresnjama kao znak paznje za novog suseda. I tako malo po malo...

a Penny?

Pa gde si Alex ;)

Andover, 22 milje od Bostona, Massachusetts, USA

Честитам.

Srecno u Americi i cestitam za prirodnu plavusu :-) Ja, evo pakujem kofere i palim iz Bostona nazad na stari kontinent.

Dok je frisko iskustvo... Tacno pre jedan sat dobio sam ponudu da predjem ovde u USA deo kompanije, bas ovde u Bostonu. New York mi se ionako nije svideo, bar da radim u njemu. Inace je ludacki grad u pozitivnom smislu. Ne znam koliko bi tamo izdrzao, ali sad nije ni vazno. Uglavnom, jutros dobijem e-mail s pozivom na "cavrljanje" od zamenika direktora. Mislio sam da je nesto vezano za projekt koji radim pa sam nakupio papircina, kopirao nekoliko spreadsheet-a u shared folder, pritegao cvor na kravati i pravac 49-ti sprat. Dobar dan, dobar dan. Samo sto sam seo, covek bubnu: Sta kazes na ideju da radis za nas ovde u Bostonu? Ja zinuo ko snasa kad je ustinu za dupe u autobusu. Bukvalno poceo da zamuckujem. Prekinu me: Sve znam, evo pisma iz State Departmenta, dlanom lupka po papiru na stolu, evo kvote iz imigracije. Ja poceo dete, godisnji, stan. Pritisnu covek interfon, naprica nesto u mikrofon, a meni usi gore, nista ne cujem. Udje miss Univerzum, uputi mi osmeh od kojeg sam se jos vise smotao i poreda ispred mene par kao brosura. Otvorene, neke recenice podvucene crvenim. Riba izadje, a covek nastavi: Take your time. Ja poceo da citam, nikako da uhvatim ostalo samo ono podvuceno, "and family members", "good schools", "mortgage deals, help with costs", "dental and medical plan", "life insurance", "welcome pack", "accommodation advice", "banking advice". Kad sam zavrsio poturi mi ispred nosa jos jedan stampan spreadsheet sa cifram sa desne strane. Tipicni troskovi od do, s leve strane dolari s desne strane funte. I sta kazes? Ja ko na pijaci, vise od straha, onako seljacki: Ok, make me an offer! Nasmeja se lik. Pogledaj dole one boldirane brojke na dnu. ??? Ovo se ne odbija. Deal. Rukovanje. Socijalizam u meni jos ne veruje. Udje ponovo miss Univerzum i pruzi mi dva lista papira. Na njima zakazani sastanci s realtorima (to su ovde estate agents). Procvrkuta da mi je to poslano u kalendar i da pogledam u Outlooku i opet odmesa u susednu sobu. Zamenik je izgleda i ocekivao da cu prihvatiti. Ok, sutra rucak? Moze. Vidimo se. Definitivno. Evo jos uvek studiram ovo pisanije, brosure i knizice i sve ocekujem da me zovnu i kazu da su se zezali. Ali sve je tako cakum-pakum i logicno. Zapevao bih da znam. 3-7 septembar mi je slobodno vreme da se uselim i smestim, upisem kcerku u skolu itd, a tacno na bivsi dan mornarice, moj 37-mi rodjendan pocinjem full time. Ovo nema u Engleskoj, bar ja nisam cuo. Sujeverje, sunja se oko mene, ceska me iza lopatica. Da ne cuje zlo. Polako se priblizava vreme da se i ovaj blog spakuje, negde medju stare slike.

Sve cestitke !!! Udahni duboko, odbroj do deset i zavristi, ako ti se hoce...ne udubljuj se previse u razmisljanjima, to je sto je i samo pici napred...srecno Vam bilo :-)

pre nego shto stavish sva ova pisanija na led, red je da ti se obratim: chitao sam vetjinu toga shto si ovde stavio, ukoliko neka i nisam to je bilo samo iz razloga shto su me nekim grubim odlukama provajderi odvajali od matriksa. a komentare nisam ostavljao iz samo meni znanog razloga. drzhi se i (od glagola uspeti) tamo gde idesh. pozdrav.

cestitam. dobra godina ova.

Ej, ovde mogu da ti dam savet iz licnog iskustva. Ja sam to isto imala kad su mi ponudili posao u Londonu. Odmah se primila i sve prihvatila. Posle ukapirala da sam mogla da se cenkam i da se svi cenkaju, pa da firma ocekuje cenkanje. Daklem, pregovaraj malo, nemoj odmah na sve da pristanes. Oni tebe zele, zer ne? Good Luck !

Povlacim post....

Izvini da te pitam, a zašto ovo pišeš na blogu? Postoje privatne poruke, email...

U pravu si, potpuno sam zaboravio da postoje privatne poruke.

CINJENICE
1.Raskinuo sa miss E.
2.Nasao novi stan. Blize je Penny nego stari.
3.Opet me salju u USA.
4.Uhvatio sam se u idiotskom razmisljanju o kupovini auta.
5.Iako je David potpuni moron, slusao sam ga sa zanimanjem kako prica o povoljnim kreditima za kuce.
6.Ne mogu vise da izlazim s kolegama s posla. Jednostavno su dosadni.
7.Iole obrazovane Engleskinje me nerviraju.
8.Pitam se gde izlaze devojke iz Srbije u Londonu?
9.Da li je moguce pronaci zensku koja ima nesto u glavi, a to nesto je kompatibilno sa   
"ovde i sada"?

RAZMISLJANJA I PITANJA O CINJENICAMA
1.Kad sam zasao u sadasnje godine uhvatim se u brizi za zdravlje skota kojeg karam, a nju zaboli dupe za isto. Napija se kao svinja i zali se da sam ja control freak!!!
2.Svaki put kad selim vucem sve vise stvari. Dokle vise? I mora li to?
3.Da li me salju u USA da me se otarase ili nesto drugo?
4.Polozio sam vozacki i ovde. Da li je to dovoljan razlog da kupim auto?
5.Coveku treba stambeni prostor. Koga da naselim osim mene?
6.Prosecni Englez nije vise "man", kolega iz USA takve zove "manvagina". Pizdonja je los prevod, mozda sonja? Ili divan dalmatinski izraz "pizdun"? Sta je adekvatnije?
7.Za ovdasnje ribe univerzitet je izgovor da nabiju "high dick mileage". Nista drugo.
8.Otkad nisam cuo rec Srpskog u krevetu. Ni ne pamtim. Postoji li seksualni patriotizam ili ja to samo pojednostavljujem?
9.Kad bi dao oglas u Politici da trazim zenu makar s magistarskim da li to znaci da bi mi se javljale samo razocarane lezbejke.

PITANJE DANA
Kako naci zenu, a da bude majka detetu koje nije rodila i da to nastavi i kad joj napravim njeno rodjeno?

Odgovor na pitanje dana-lakse je nego sto mislis

Tipicno zenski komentar. Pa prosvetli me zenska glavo!!!

:) Jednostavno-nadjes zenu koja i sama dete ima.Em ste jednaki,em je zeni koja je i sama majka pristupacnije (u nedostatku boljeg opisa), da dete koje nije njeno,zavoli i majka mujoj bude

e, alekseju, za dve godine pročitala sam na ovom servisu mislim ukupno oko 10 postova koji su me dotakli, od toga ovo je tvoj drugi post. pa ti vidi.

Alex, tužna sam nešto večeras, a čini mi se da tebe isto hvata neka melanholija ili nostalgija...razumem pitanja, činjenice, ali nemam odgovore...

Aleks, ako je majka - Majka, onda voli svako dete, bez razlike. Na koji nacin sprema hranu i grli dete reci ce ti sve. Nokautirao si me u najslabiju tacku. Sve najbolje.

Saosecam stobom. I ja se selim, a nemam pojma gde. Sad mi je frka, posto moram da izadjem iz stana do kraja meseca. Ja uzela firmina kola, slagala ih za vozacki. Sad vozim bez dozvole. Krava instruktorka me oborila posto sam 'speeding' i zbog 'bad obzervation'. Posle 15 godina voznje !!! A u krevetu zajebi Srpski. Ko pa da se brbljanje racuna.

Made mi na pamet. Vidjam se sa Xiolom (blogerkom poreklom iz HR) u nekom od narednih dana. Sto bi se reklo blind date dve ne-lezjbejke. Hoces da nam se pridruzis?

Danas smo isli na jumble sale (prodaju svega i svacega) u dvoristu katolicke crkve na Highgate Hillu. Moram da priznam da su po tom pitanji anglikanci bolji od nas. Na njihovima ima svasta da se kupi. Mislim na knjige pre svega. Ali danas iznenadjenje. U dvoristu crkve, na jednoj tezgi, sabrana dela Markiza de Sada, dve i po funte. Nisam kupio, ali me je to zabavilo. Zrelija dama koja je prodavala knjige ima neke cudne iskrice u ocima.
Ali sam se jos vise iznenadio kad Penny kupi neku knjigu na susednoj tezgi. Procitaj ti pa vidi da li valja. Dr Laura Schlessinger: The proper care and feeding of husbands 50p. Negde sam vec cuo za ovaj naslov, da li je neko to pominjao na blogu?
Podnaslov je: What successful Marriage is Really About.
Malopre pregledam knjigu i u uvodu nadjoh dve izjave, muzeva naravno.


Dve izjave dvojice mozda ne narocito obrazovanih muskaraca, ali jednostavno i precizno izrazavaju sustinsku jednostavnost naseg pola. Da smo u biopsiholoskom smislu imalo komplikovaniji ne bi nikad napravili ovu civilizaciju. Ipak, ove proste istine izmicu paznji 90% nasih zena. Kakvih sansi realnost uopste ima u takmicenju s fantazijom?

10 %

Danas sam gledao Anu Ivanovic. Ok, izgubila je, pa sta? Ana kao pojava transcendira svoju javnu ulogu. Ta devojka je apsolutna princeza svega sto treba slaviti u zenskom svetu. Venus Williams nije zensko. Tacka.

Danas, gledajuci Anu, doziveo sam nesto sto svaki muskarac dozivi samo jednom. Zene su sposobne da dozive to vise puta. U septembru cu napuniti 37. Shvatio da da nikada necu biti mladji. Po prvi put sam zazelio da sam rodjen 15 godina kasnije. Nema nista seksualno u tome, jednostavno ne pripadam vremenu u kome ona pulsira. Ta devojka je i u porazu pobednica, ne samo njena lepota, nego sama njena prisutnost razara. Ta devojka i kad samo hoda po terenu, kad obrise oznojeno celo, emituje svekoliku, sveprozimajucu srecu. Neverovatno. Nikad me ni jedan javni dogadjaj nije ucinio sretnijim. Francuzi imaju Marijanu, mi imamo Anu. Zemlja koja radja devojke kao sto je ona, sveta je zemlja.

Greg je jedan od stare garde u nasoj kompaniji, urednik sportske rubrike u jednom od nasih magazina. Amerikanac, rodjen i odrastao u New Yorku, ozenjen Engleskinjom. Pre mnogo godina dosao je u Englesku kao mladi sportski novinar, upoznao buducu suprugu bas na terenima Wimbledona i ostao ovde. John McEnroe je njegov skolski drug, bio mu je na vencanju sa Tatum O'Niel, jedan od najblizih prijatelja. I na rucku John naravno, sedi sa nama, Stuart je momak iz marketinga, Englez, prisljamcio nam se iz ko zna kojih razloga. Jedemo i pricamo. McEnroe je neverovatan lik, eksplozivna energija koja ga je vodila kroz tenisku karijeru samo je normalan izraz njegovog karaktera. Imam osecaj da je bilo sta drugo radio postigao bi isti uspeh. U razgovoru je neverovatno ukljucen u sve nijanse, sve ga zanima i stalno zuri da iskaze svoje misljenje. Odusevljen je Djokovicem. That boy is made out of steel, the guy is bloody rapier. Mark my words, he is one of the future legends. Zivojinovic? That guy was battleaxe, had a body of champion brains of murderer. Why's that, upitam? He was in love with himself, it's sometimes ok, but having body like that you have to control yourself. Stuart upada s pitanjem na sta konkretno misli. Prvo, imao je relativno kratke noge za tenisera, ali njegov glavni problem bio je njegov horoskopski znak. ??? Koliko znam on je Lav, a ti ljudi nemaju motivaciju, misle da je ceo svet njihov. Iako imam verovatno pretenciozne ideje da znam sve, potpuno sam zatecen ovim. Veliki John McEnroe veruje u horoskop! Greg i on pricaju o ljudima koji su nekad cinili njihovo drustvo, McEnroe komentarise, a mi svi urlamo od smeha. Njegov smisao za humor je neverovatan, on ustaje iza stola i oponasa neke situacije, imitira glasove nekih ljudi koje samo Greg i on znaju, ali citav show je toliko vesto izveden, prosto vidimo te ljude i uzivamo u svim tim smesnim dogadjajima. Price s vencanja, krstenja, porodicnih okupljanja, idiotski poslovni predlozi koje su Johnu upucivali njegovi prijatelji kad je poceo da inkasira milionske sume. I na kraju osecanje da ne pripadam tome, osecanje da sam upao nezvan na zurku nekog starijeg razreda.

Jedne godine davno, na Rijeci u trecem razredu osnovne skole na rodjendanu mog druga Tonija Jendruha imao sam slicno osecanje. Dosao je njegov brat Teo, s curicama iz njegove godine i svi mi klinci, oficirska deca iz svekolike bivse drzave, smejali smo se ludjacki na sve njihove sale, ali duboko u sebi osetili smo se suvisnim. Demoni s kojim se nekad svi mi suocavamo, ali iskustvo koje nas cini neunistivim.

A zasto o ovome? Prosto iz razloga da tada nije postojao neko kao sto je Ana Ivanovic. Neko ko moze da inspirise nagon mase da prevazidje trivijalnost svakodnevnog trogloditskog zivota i besmislenog potrosackog agona. Divljenje bez zavisti, sta je plemenitije od toga?

E ja sam 87 godište. Mlad, načitan, misliš da imam šanse kod Ane?

Danas na poslu dobih e-mail od lika koga sam upoznao u Americi. Pre par nedelja u Bostonu sedim za racunarom u kancelariji koju su mi privremeno dodelili tamo u nasoj filijale, kad vidim da nema MS Project. Ima Excel i Access ali zaboravili Project. Bilo vreme rucka, pa upitam coveka u susednoj sobi da nema kojim slucajem Project. Nema, ali ce da zove pa ce neko da to sredi. Ok, prosetao ja na pauzu za rucak, bio neki festival, Juznoamericki gitaristi sviraju po ulicama, pojeo sve i tanjir polizao i nazad. Krenuo da logiram na racunar, a ono na onom prozorcicu za user name lepo pise "govnar". Mamu mu njegovu, neko "nash" me zajebava. Pitam ovog predjasnjeg da nema neko iz bivse Yu da radi ovde? Ne zna. Ne verujem, ovde sam nekoliko godina, a sto te zanima? A meni smesno, ma nista onako. Pa daj kazi da se i ja nasmejem. Ma bezveze, kazem, neko naucio nesto na srpskom pa me zeza i pokazem mu ono. A sta je to, sta to znaci? Pa u prevodu najblize verovatno Full of shit. Au, to ne valja kaze lik. To treba javiti. Ma daj, pusti, bas me briga, neko se zezao i sta. A ne, to je protiv pravila, mi strogo pazimo na to. Glupava situacija, jos ce ljudi pomisliti da sam neki drkadzija, ali ovaj navalio i ne odustaje. On za telefon i nadje neku u Human Resources, tj. u kadrovskoj. Ubrzo dosla riba, sva utegnuta i ispeglana pa pocela da ispituje. Ozbiljna zenska, unela se i zapisuje, sve u detalje, kao da je neko nozem uboden.

Zove lika iz IT, odmah tu na nekom susednom spratu od nekih tridesetak. Usao mladji Indijac i pita u cemu je problem. Riba uzela da objasnjava i da trazi strucno misljenje. Mr Alex S je ostecen, ovo je klasican harassment in the workplace i slicno. Meni stvarno neprijatno, paranojisem. Jos ce nekoga da izbace s posla. Jebem sam sebi sve i svasta, koji te je djavo vukao za jezik, bas si morao da ovome kazes, bas sam bio ljut sam na sebe.

I sta je pisalo i gde je to pita ovaj IT lik? Pokazem mu ja, a sve zelim da u zemlju propadnem. A ova zenska "prevodi", to jel'te u prevodu na Serbian znaci full of shit (ono SHIT speluje kao da je skracenica neke nevladine organizacije). IT lik pogledao na ekran i napravio neku unezverenu grimasu. Izvinjavam se, ali ovo sto pise je moje user name. Na ovaj sam racunar stavio MS Project pre pola sata. Ja se zovem Govinda Narajan, a ovo je standard koji mi postujemo za korisnicka imena, tri slova imena i tri slova prezimena. Ja se tu umalo ne udavih od smeha. Popustila ona neugoda pa prohisterisao. Izvini, vicem liku kroz smeh, a nikako da prestanem. Ono dvoje izgledaju zbunjeno, a Indijac se pomalo kiselo smesi.

Posle se sprijateljim s likom. Cak mi je rekao da je to napisao na svom blogu, nekom Indijskom IT blogu. I eto sad mi javlja da je nasao da znaci moje user name "alesim", na nekom njihovom dijalektu, znaci vrsta jedrilice.

Alex, i ja bih tako reagovala da se to meni desilo. Dobro je što se sve lepo završilo. Veliki pozdrav iz vrelog Beograda!

Hvala, i tebi lep pozdrav iz ne tako vrelog Londona.

haha, super je tebi na poslu ;) a o paranojama dragih nam kolega, uh, neću ni da počinjem, baš me nerviraju ovih dana...

E, sto ti je razlika u kulturama. Ti pomislio da te nego zeza, a oni odmah podigli HR na noge. Isto je tako i kod mene.

Ocekujemo nastavak... nemoj sad' da mi kazes da nisi "kaznio" HR damu!?

ahahah

he, nek si ti njima sve rekao :)

Ponovo idem u Ameriku na nedelju dana. Izabrali su me da budem clan tima koji treba da provede transformaciju nekih nasih internih sluzbi. Toliko su mi pomesana osecanja o Americi od prosli put da ovo ocekujem kao mogucnost da se probudim i zakljucim da je to bio san, da takva zemlja uopste ne postoji.

I ja idem u US and A na deset meseci sad u avgustu :)

Srećan put i sve najbolje!

Srecan put i lep provod. Ja bio prvi put za njihov Bozic, bilo lepo. Gde ces, u koji grad?

Boston i New york

Alex, a koe e boe tvoja kosa ? ( Mislim, sve je ovo lepo, ali daj neku photo, da vidimo kako izgledas.)