Alex

Ponovo idem u Ameriku na nedelju dana. Izabrali su me da budem clan tima koji treba da provede transformaciju nekih nasih internih sluzbi. Toliko su mi pomesana osecanja o Americi od prosli put da ovo ocekujem kao mogucnost da se probudim i zakljucim da je to bio san, da takva zemlja uopste ne postoji.

I ja idem u US and A na deset meseci sad u avgustu :)

Srećan put i sve najbolje!

Srecan put i lep provod. Ja bio prvi put za njihov Bozic, bilo lepo. Gde ces, u koji grad?

Boston i New york

Alex, a koe e boe tvoja kosa ? ( Mislim, sve je ovo lepo, ali daj neku photo, da vidimo kako izgledas.)

Nisam bas preterano sretan kad mi u 4 posle podne donesu gomilu papira na sto. Narocito kad je ovako lep dan kao danas, ali definitivno popizdim kad to urade gledajuci me dobro uvezbanim molecivim psecim pogledom i rastegnu PLEAAASSEEE.

Posle destinke sekunde pogled im se vraca na svakodnevno: Ma ko te bre sisa. Pitam se sta time dobijaju i kakvi su ti kod kojih pali taj trenutak namestenosti?

Lazna ljubaznost na brzaka. Kad se setim mog bivseg sefa iz Srbije, masnog, neobrijanog i sa zguzvanom cigaretom u gubici, prosto me zgrabi nostalgija za iskrenom sirovinom.

Eh...to je zapad..takvi su tamo šefovi, ali ne brini, meni moja šefovica donese gomilu papira u 15 do 4, a radimo do 4- znači imamo istu situaciju i ovde...

Od pre dva dana postalo je potpuno izvesno da neke stvari koje sam prizeljkivao polako ulaze u domen realnosti. Moja devojcica ce od septembra da bude konacno sa mnom. Nasao sam i skolu u koju ce da ide i posle godisnjeg u avgustu dovodim je u London.

Veza s Penny probrazila se u prijateljstvo. U stvari bila je to od prvog dana, ali sada smo na cisto u pogledu buducnosti. Ona vidja nekog i ja vidjam nekog, ali jos uvek se druzimo, mozda i bolje nego pre. Uspeo sam da joj nadjem part time posao u frizerskom salonu kod Russell Square, svake druge subote prepodne radi kao prodavacica u Bootsu, a nedeljom ponekad pomaze u pubu, tako da je materijalno obezbedjena. Pored toga dobija family credit i deciji dodatak. Naravno sve je to pomoglo da stekne samopouzdanje i verujem da je na pravom putu.

Americki casopis koji je objavio moj esej o Crowleyu uskoro ce stampati i drugi, koji je neka vrsta rasprave o knjizi The Jesus Papers, Michaela Baigenta, a posto su citaoci navodno bili jako zadovoljni prvim, urednik je narucio i treci, a ja prilicno brzopleto prihvatio, prikaz knjige profesora Alistera McGratha The Dawkins Delusion. Tu sam malo zagrizao veci komad nego sto sam mislio, ali sam posle posete Oxfordu i razgovora s profesorom McGrathom malo samouvereniji. Moj sadasnji posao je ok, ali sve vise se uveravam da su saveti ljudi koje cenim, a koji se svode na to da je dobro raditi, ali je najbolje raditi za samog sebe, bili ispravni i dalekovidni.

Juce sam vodio Penny, Josha, Bena i Jakea (sinove njihove komsinice) na utakmicu Chelsea i Manchester Uniteda. Ben i Jake su 13 i 14 i navijaju za Chelsea, a ja sam bio zaduzen da pazim na njih da ne upadnu u kakvu guzvu. Slusao Josh sta njihova majka pred polazak prica Penny o tome kako su se promenili od kako su se zamomcili, pa posle utakmice pita mene kakva je razlika izmedju boys (misli na sebe) i teenagers? Bila je guzva na ulazu u voz pa sam to precutao, ali kad smo izasli na Marylebone i seli da popijemo kafu i sok, kazem ja njemu: Jesi li video Josh one dve lepe devojke sto su stajale kod vrata? Nisam, kaze on. A vas dvojica, jeste li vi videli, pitam Bena i Jakea. Jesmo kaze Ben, jedna je bila stvarno lepa, a ni druga nije losa, ona sto su joj virile gace iz pantalona. E vidis Josh, kazem ja njemu, to je razika izmedju decaka i tinejdzera, i ti si bio tu, ali nisi video, a oni jesu. Gleda Josh ispod oka i nesto premislja, a Benu i Jakeu drago. Stanite, pita Penny decke, kojoj su virile gace, jel onoj sa zelenim ocima? Ben i Jake ne znaju, ali ja upadnem, ma ne, onoj sa smedjim. See lads, kaze Penny, that's a differences between boys and men. All of your were looking at girls but only Alex was not affraid to look in their eyes. Naravno, zaboravila je da im kaze da su svi muskarci sujetni, ali verujem da je unapred znala da ce me to oboriti i da cu prenociti kod nje. Ja sam sebe ranije posmatrao kao Pigmaliona, ali Penny nije postala Eliza Doolittle nego pravi doktor Dolittle. Razume zivotinjski deo muskarca bolje nego sto cu ja ikad razumeti nju. To me navelo da razmisljam o Mormonima. Zasto mi mislimo da je poligamija bezuslovno losa?

Samo da te pozdravim...

Ko misli da je poligamija loša... Samo nije dominantna. Meni bi rešila par velikih problema u životu...Smrt monogamiji!!!

Miss Money Penny - увек ме то име подсети на секретарицу Џејмса Бонда.

Ovo je bilo cool! Drago mi je zbog tvoje male i tebe. Srecno sa poslovima.

Rado bih procitao ove eseje... Moze li to internetu da se nadje? Pozdrav!