Alex

Zaista je osvezavajuce kad slucajni citalac vidi koliko blogera puca od mudrosti i samopouzdanja. Prosto mi dodje da napustim posao vratim se u zemlju i odozdo, kroz rupicu, isturim jedan cvetak. Za razliku od one crno bele mase iz posleratnih dokumentaraca sto su u belim kosuljama i bluzama zajapureno aplaudirali uspesima petoletki gurajuci se u trazilo kamera ispred lokomotiva, visokih peci ili na ivicu provalije odakle se najbolje vidi hidrocentrala, danasnje nepregledne mase masa, rade to sa daleko vise kontrole i s manje mlataranja udovima. Recju, cool. Samo kuc, kuc, kuc i eto ga. Instant sreca.

Da nas neko naivan vidi, ala bi se zajebao. Prosto me strah starosti jer cu tada verovatno citati memoare dezurnog blog komesara. Nema ovde ni Medakovica, a ni Mice Popovica. Ovdasnji Mihiz je zensko i stalno brise svoj blog, a vec natuknuti Dobrica je potpuno autistican i izgleda ne narocito privlacan za mlade buntovni[c|k]e.