Alex

Toliko mi je dobro krenulu da se prilicno ustrucavam da pisem. Ustrucavam se i da mislim o tome. A posle opet, razmisljam, i zasluzio sam, stvarno sam radio kao konj. Cak i kad sam zabusavao radio sam to elegantno i pristojno.

Juce mi se desi smesna situacija. Radio sam prvu i vracajuci se kuci setim se da je Josh na Cubs. To je ovde u crkvi, nekim prostorijama kod crkve, ne u samoj crkvi. To je nesto kao nasi pioniri ili izvidjaci. Uostalom ja sam ga i upisao. Postoje Scouts, Cubs i Beavers, a sta rade, Boga pitaj. Uglavnom on uziva tamo. Popravio je jezik, ako nista drugo. Sad kaze "better"' umesto "be'e", i "think", umesto "fink". Penny ga kupi, i kad sam prilazio crkvi primetim je. Privucem se i stipnem je za dupe. Kad ono, okrene se sasvim druga zenska. Jebi ga, isto obucena, ali mladja i ruznija. Znam je, Gemma iz susedstva. A sta, mislio si da je Penny? Sorry, I did. U redu, ali ako ja tebe zgrabim nekad za jaja, reci cu da sam mislila da je Martin (njen decko). Smejuci se udjemo na vrata Cubsa. Gemma kupi mladjeg brata. Penny je bila unutra i cudi se sto se smejemo, a ova joj blesaca isprica. Volim kako ju je pogledala i to mi vredi sto puta vise nego sva sranja koje su mi nase servirale godinama. Pre nekoliko dana Josh se probudio placuci. Penny ode u njegovu sobu da ga tesi i uspava. Bio sam mrtav umoran, samo sam lezao i slusao, pretvarajuci se da spavam. Jeca i kaze: I wish Alex was my dad. I Penny mi to uopste do sada nije pomenula. Jebi ga, samo za to bi je odlikovao.

Voleo bih da imam Upravdinu sposobnost da gatam u reci. Ovako, ljudi koje srecem, pojavljuju se samo kao vise ili manje razumljivi. Englezi su tu domaci, odmah znaju ko je Paddy, ko je Brumie, Scouser, Kiwi ili Aussie. Ovde je normalno da teglis svezanj etiketa i lepis ih na sve. Sve "znaju". Amerikanci glupi, Francuzi prljavi, Nemci neduhoviti, Italijani lenji, a oni Englezi "najbolji na svetu".

Pre par dana nas je posetila neka inspekcija. Jedan mator drkadzija iz vlade u skupom odelu, dosao da vidi kako trosimo drzavne fondove, pa zalutao i u nase odelenje. Sefica uzela slobodan dan pa na mene po staresinstvu pala duznost da ga docekam. Za njim puzaju celav debeljko i jedna koscata kurvetina. Sedimo u seficinoj kancelariji. Podelio sam im njen mesecni izvestaj. Kafa? Caj? Sok? Shari, seficina PA donosi. Ispricam im pricu o tome kako radimo sa customerima. U celoj organizaciji jedino mi i jos jedno odelenje u St Pancrasu imamo preko 90% resenih zahteva, mi sami 98%.
Tacno sam znao kad ce da se zasere situacija. Kad njima postane dosadno da citaju izvestaj. Gledao sam takve scene prosli mesec kad je slicnu ekipu sefica zamajavala par sati. Dok je matori prelistao nekoliko strana, ja sam nesto zvrljao u notes. Posto ni matori, a ni pratnja nemaju pojma ni o cemu, moja navodna duznost je da im didolim jajca, dok ne prodje vreme posete. Any questions? Oh no, report is very impressive. Ja sam trebao da kazem: Thank you very much. It's very kind of you. Ali nisam. Rekao sam: Yes, it is. Nisam to rekao namerno, samo mi je izletelo. To naravno ova prateca kurvetina nije propustila. Upita me odakle sam, sto je protiv pravila njihovog usvojenog rituala, ali je ona verovatno vec spremila etiketu da zalepi na mene. I'm from Kilburn, and you? Nije mi odgovorila.

Naravno, Shari je odmah sve razglasila po odelenju. Od Engleza, ako se radi o nekom drugom, ne mozete ocekivati diskreciju. Tabloid je izraz nacionalne svesti. Opste misljenje je da sam bio arogantan. Pa zasto arogantan, mislim da sam bio friendly. Covek kaze da je izvestaj impresivan, ja potvrdim njegovo misljenje. Nerazumevanje. Ja ne razumem ritual, oni ne razumeju mene.
Nasuprot kolegama, sefica je to sutradan ocenila kao uspesnu prezentaciju. Sad se pitam, sta se valja iza brda?

Joshu su u skoli uvalili plasticnu casu i list papira. Dete treba da pravi "worm farm" i da zapaza sta se tu desava. Casu valja napuniti zemljom, trulim liscem i ubaciti crve. Za crve tvrde da su najbolji oni sa "sedlom". Posto se bar po slici na papiru radi o najobicnijim glistama, nikako da se setim neke osedlane gliste.

Medjutim nasamarenih crva, upravo na ovom blogu, ima na pretek. Natovarili su ih jeftinom propagandom kao magarce drvima, a oni ih ponosni vuku u nadi da ce ih gazde posebno pohvaliti medju svim drugim magarcicima. Carlo Collodi je sve to vec opisao, i to u svakom, dobro poznatom Pinokiju, ali nasi decaci ne citaju. Sede pred ekranom, pa popuse sve sto se sareni i naravno, na kraju se pretvore u male magarcice.

Nesto razmisljam, kako polovi razlicito reaguju na nepristojne ponude. Ribe imaju toliko mogucnosti, da verujem da se ponekad i dvoume koju iskoristiti. Odjebi seljacino, sjasi majmune, smrdi ti iz usta, da si zadnji na svetu umrla bih kao devica, i tako dalje.

A kod nas muskih, to je nekako nezgodno. Kako da tako nesto ruzno kazes zeni? Nekako se ne pristoji. Pa cak ni odbiti zensko. Gre'ota je.

Neke zenske bi i dale, ako je prethodno i makar privid romanse u paketu, a kod nas potpuno drugacije. Ok jebacu te, ali samo bez zaljubljivanja, ako ikako moze.

I sad ovo ispade paradoks. Oba pola cuvaju ono sto vise cene. Zene picku, a muskarci srce. Takozvanom "zdravom razumu" nedostupna logika.

Mislim da znate sta hocu da kazem. Problem postoji. Sefica mi je zena, a zene vole fantazije. Da je sve, onako karte na sto, lako bih ja to. Ovako, gomila dilema!