Alex

Ovi u mojoj kompaniji poceli opasno da eksperimentisu. Hoce da uvedu rad od kuce. Priznajem, ideja mi se dopada. Vec postoji pilot project, pa sam se prijavio. A hoce li da me uzmu?

Nameravah da se molim nekom svecu, ali gle nevolje, nijedan svetac nije zastitnik ekonomista. Mislim da znam zasto. Nasa struka je najstariji zanat na svetu, stariji od prostitucije. Ne doduse u Katolicizmu, ali ako je pre postanja sveta, postojao haos, njega su mogli napraviti samo ekonomisti.
Katolicka enciklopedija navodi da je zastitnik trgovaca Franja Asiski, obrazovanih ljudi uopste Toma Akvinski, a naucnika Albert Veliki.

Sad, nisam trgovac u prostom smislu reci, obrazovan, i to je veliko pitanje, a da je ekonomija bas nauka, nije.
Kako sve treba da se odvija uz pomoc kompjutera ipak ispada da je Albertus Magnus onaj pravi. A, da ne gresim, ovu vec ionako gresnu dusu, covek je nastojao da uspostavi harmonicnu koegzistenciju nauke i vere.

Slavi se 15 novembra. Ako me ukljuce u projekt, obecavam da cu postiti na taj dan.

Puno sreće Alex!

Ovaj naslov je neka vrsta mog pokusaja da prevedem smisao predavanja koje sam slusao pre par nedelja. Ovo mesto gde zivim i ova ulica gde stanujem sve vise me podseca na ABC seriju Desperate Housewives. S jednom razlikom, lokalna populacija ima neke "intelektualne" aspiracije pa imam sansu da svake nedelje slusam najrazlicitija misljenja s tribine naseg Community Hall-a. Uglavnom, trenutno imamo gostujuceg eksperta za blogove i uopste internet zajednice. Covek je gostujuci profesor psihologije na UCLA, a ovde je par meseci "u gostima" kod rodjene zene i dece, a njegova serija predavanja bavi se "epistemologijom virtualnih  zajednica i psihologijom virtualne egzistencije". Normalno, citava stvar je krajnje pojednostavljena za opsti nivo publike, ali je ipak interesantna. Glavna teza je da internet tehnologija omogucava kontrolisan ulazak u psihoticku stvarnost, a u stvari predstavlja sekularni izraz ljudske potrebe da ispituje granice metasocijalnog iskustva. Kao praktican Amer, on uglavnom sve predstavlja kroz primere stvarnih blog ovisnika, a to je, bar za mene neopisivo smesno. Hor u antickoj tragediji u ovom slucaju zamenjen je grupom virtualnih prijatelja ili neprijatelja, koja predstavljajuci potpuno amorfnu ili statisticku masu moralnih i spiritualnih vrednosti odslikava, ne opstu recepciju svetosti neizrecivog nego puki konformizam prosecnog. Do katarzicnog iskustva nikad se ne dolazi, nego ucesnik blog rituala obicno pada na jos nizi nivo obmane koju je izvorno nastojao da prozre.
Zanimljivo je da on poziciju hijerofanta vidi u samoj tehnologiji koja nema ulogu po sebi, vec samo omogucava da se sva besmislica odrzava. Drugim recima ne pokazuje sveto, nego nemogucnoscu da to uradi, implicira da i ne postoji. U mojoj interpretaciji njegov bloger, u stvari neki statisticki bloger je neka vrsta Stefice Cvek u raljama potpuno transparentne fikcije. Ne da niko nece da je kara, iako to obecava nego jednostavno i ne postoji. Ili, kako on kaze, virtualna komunikacija je negacija postojanja.

... "virtualna komunikacija je negacija postojanja". ??? Dakle, svi oni pesnici sto su se medjusobno poznavali samo kroz poeziju i koji su pozeleli da udaljenost bliske im duse premoste pismima su zapravo negirali postojanje?

Ne, ti pesnici su bili ono sto jesu, dakle stvarni. Pod virtualnom komunikacijom on podrazumeva interakciju osoba koje se predstavljaju u potpuno laznom svetlu. Tvrdi da to radi preko 90% blogera u Americi.

Neka je i 90%, ali zbog onih 10% ne bi trebalo uopstavati stvari. Samo moje razmisljanje...